Пета седница Пословног савета за дијаспору Привредне коморе Србије у проширеном саставу, којој је присуствовао и министар за дијаспору Срђан Срећковић одржана је данас у Привредној комори Србије.

У свом обраћању, министар Срећковић је, између осталог, рекао:

„Имајући у виду све параметре српске привреде, новчане дознаке представљају један од важних стубова макроекономске стабилности Србије. Tрансфер новчаних дознака у периоду 2.000 до 2.008 године, чинио је 13,7% бруто домаћег производа и његово учешће у бруто домаћем производу је 2,5 пута веће од учешћа страних директних инвестиција, у  протеклих 10 година. У  протеклих 5 година постоји тренд, просечно учешће новчаних дознака у бруто домаћем производу износило је 15,3%.
На почетку светске економске кризе, Међународни монетарни фонд је проценио да ће у 2009. години износ дознака миграната из источноевропских земаља бити смањен до 10%. Међутим, српска дијаспора је прошле године остварила већи ниво новчаних трансфера у Србију, за 10% у односу на раније периоде. Постаје очигледно да је ово постао тренд, па се да закључити да у време економских поремећаја и криза у свету и Србији, српска дијаспора дозначује још више новца него у периодима економске стабилности и на томе сви треба да јој будемо захвалани.

У садашњем  тренутку наше привредне реалности, кључни изазов економске политике Владе је изналажење извора финансирања за раст привреде заснован на јачању реалног сектора и повећању извоза. Ти извори могу бити домаћа штедња, оснивање нових банака које би кредитирале пољопривреду, индустријски извоз, мала и средња предузећа и инвестиције из дијаспоре. Прилив страног капитала због светске економске кризе још неко време ће бити лимитиран и зато се морају лоцирати унутрашње резерве, а инвеститори из дијаспоре у том смислу могу одиграти веома важну улогу уз емитовање средњорочних и дугорочних државних хартија од вредности.
Процес враћања поверења дијаспоре у институције Србије је увелико одмакао и зато је време да почнемо да размишљамо да по моделу сличном Ирском, дијаспори држава понуди врло конкретне инвестиционе, профитабилне пројекте засноване на партнерству јавног сектора и власника капитала наше дијаспоре. Верујем да би такав нови приступ, утемењен на обостраним интересима врло брзо дао веома добре резултате.

Управо зато, Министарство за дијаспору као први корак припремило је и ускоро ће објавити мултимедијални каталог са понудом конкретних могућности за инвестирање у Србију. Биће понуђено 193 конкретна пројекта за улагања у 67 општина и градова Србије. Највише понуда је за инвестирање у област туризма, 75 пројеката, у област грађевине и инфраструктуре 68 пројеката, у сектор инфраструктуре 29 пројеката, пољопривреде, прехрамбене индустрије и екологије 21 пројекат.

Користим прилику да се захвалим локалним самоуправама и Привредној комори Србије, који су  били наш партнери на овом важном пројекту, који ће дати детаљне информације српској дијаспори о инвестиционим потенцијалима српске привреде.

Уверен сам да се налазимо на новом почетку, да постављамо здраве основе за привредну сарадњу са нашом дијаспором, и очекујем да дијаспора у будућности више инвестира у Србији, да зарађује и да тиме подстиче привредни развој земље.“