|
|
Насловна
/ Вести
|
Скупштина дијаспоре и Срба у региону
|
Говор министра за дијаспору Срђана Срећковића
Господине председниче Републике, госпођо председнице Скупштине, замениче председника Владе, колеге чланови Владе, ваше екселенције, ваше преосвештенство, поштовани делегати Скупштине дијаспоре и Срба у региону.
Данас се на на једном месту окупио државни врх Србије и демократски изабрани представници нашег расејања из целог света, да званично и свечано конституишемо институцију која ће унапредити економске, политичке и културне везе са близу четири милиона наших људи који живе у целом свету. Конституисањем Скупштине дијаспоре и Срба у региону коју чини 45 делегата расејања и највиши званичници Србије, данас постављамо темељ за одговорну и дугорочну политику од које ће користи имати и Србија и сваки наш човек ма где живео.
 Данашња Србија јесте модерна и демократска земља која поштује међународно право и којој је управо поштовање међународног права главни аргумент за легитимизовање сопствених државних и националних интереса.
У исто време Србија жели да буде стожер, тачка окупљања целокупног нашег расејања и зато се, чини ми се никада до сада, државни врх није овако озбиљно бавио тематиком дијаспоре и Срба у региону што јасно и недвосмислено доказује и састав данашњег скупа.
Наш циљ је да упоредо са процесом европских интеграција које немају алтернативу, покушамо да објединимо све снаге нашег народа, да покушамо да огромне потенцијале нашег расејања искористимо за потребе унутрашње и спољне политике и привредног развоја Србије, али и да остваримо историјско помирење различитих делова једног истог народа
Данашњи државни врх Србије верује да питање дијаспоре и Срба у региону треба да буде постављено на један модеран, прошлошћу неоптерећен начин, на начин који ће давати резултате у реалном животу, а не да би неко постигао неки мали, јефтини политички поен.
Искористио бих прилику да се захвалим и овде присутном дипломатском кору, представницима више од 20 страних земаља, земаља које су добри домаћини нашем расејању и партнери државе Србије
Када сам изабран за министра за дијаспору, суочио сам се са, за мене, непријатним сазнањем да није постојала никаква нормативна основа за политику према расејању- нити закон нити стратегија . Није реч о недостатку документа, већ је била реч о недостатку визије. Србија, дакле, не само да није имала визију шта жели са својим људима у иностранству, него их чак није сагледавала као циљну групу овог друштва.
Уз подршку државног врха, у сарадњи са нашим расејањем, домаћим и страним експертима, ми смо ту чињеницу веома брзо променили и од новембра месеца прошле године имамо први Закон о дијаспори и Србима у региону. Усвајањем овог закона створили смо институционални оквир за дугорочну политику према нашем расејању, за коју верујем да полако постаје резултат широког консензуса као што верујем и да она не сме зависити од састава извршне власти и интереса политичких партија.
Ускоро ћемо имати и Стратегију за коју унапред знам да ће заслуживати префикс национална само ако у њеној изради допринос дају све заинтересоване стране из Србије, дијаспоре и региона. Звучи можда нескромно, али преднацрт стратегије о којем ће ових дана расправљати и делегати скупштине дијаспоре и Срба у региону јесте у исто време и визионарски и реалистичан.
Коначно смо дефинисали наше расејање, јасно и прецизно. Дијаспора је наша политичка и економска емиграција,без обзира на националну и верску припадност, која је земљу напуштала у различитим временским фазама најчешће због погрешне политике која је доводила до мањка демократских слобода и лоших економских услова живота.
Срби у региону су аутохтоно становништво које на тим просторима живи вековима - у неким државама су били или су, још увек, конститутивни народ. Неки постављају питање зашто се посебно спомињу Срби у региону,и зашто је формиран Савет за Србе у региону? Па зато што Срби у Бања Луци, Требињу, Книну, Темишвару, Вуковару, Куманову или Скадру живе вековима, они нису дијаспора и ту чињеницу нико не може променити па ни дневна политика.
Сви треба да знамо да борба за национално питање и европске интеграције, не само да нису сукобљене, него су у чврстој синергији. Србија, која се храбро суочава са оним што је била њена прошлост деведесетих, Србија која иде ка пуноправном чланству у Европској унији, Србија која има европске законе и те законе примењује на све оне који нису део нашег већинског народа, заправо је Србија која има најјаче аргументе да тражи та иста права за Србе, своје сународнике у земљама региона.
Имајући у виду историјско наслеђе и дешавања на просторима бивше Југославије у последњих двадесетак година свима је јасно да је положај Срба у региону специфичан и тежак. Са друге стране није лака ни позиција државе Србије. Својом политиком шаљемо поруку међународној заједници да смо се суштински променили и да смо фактор стабилности, а при томе имамо и жељу и уставну обавезу да подржимо наше сународнике у остваривању њихових, међународним стандардима загарантованих права и да при томе унапредимо добросуседске односе и регионалну сарадњу.
Шта је визија нове политике према расејању? Прва порука је да ће се убудуће све мере које држава Србија буде предузимала заснивати на принципу партнерства . Морају се избегавати стари модели рада, који су оптерећивали наше односе и који су доводили до неповерења, сумњичења, злупотребе националног питања па чак и неке врсте патерналистичког односа. Зато је првим законом и предвиђено конституисање Скупштине дијаспоре и Срба у региону, да бисмо заједнички долазили до најбољих решења.
Ја ћу покушати да дефинишем, по мом виђењу три кључна циља Скупштине дијаспоре и Срба у региону и свих нас који учествујемо у спровођењу политике према расејању.
1) Позиционирање Србије као матичне државе свих њених држављана који живе у иностранству, наглашавам без обзира на националну и верску припадност и Срба у региону, као и припадника српског народа исељеника са територије Републике Србије и из региона и њихових потомака, кроз:
• Враћање поверења у инситуције Србије
• Кроз побољшање статусног положаја
• Кроз јачање свести у домаћој јавности о значају дијаспоре и Срба у региону
• Кроз постепено стварање услова за одржив и трајан повратак исељеника у Србију a посебно научника, истраживача и експерата свих профила
Када кажем враћање поверења , не мислим само на ранија изневерена обећања. Мислим на реформе које спроводимо и које од Србије стварају модерну, правну, ефикасну, и ако смем да употребим и тај атрибут, поштену државу којом ћемо се сви поносити. То морамо да радимо веома брзо и ефикасно. Свет се брзо развија и тешко га је пратити, тако да ми, цитираћу једног америчког експерта у области управљања, морамо да трчимо много брзо да бисмо стајали у месту. Када у таквим околностима направимо помак набоље и напредак, то значи да смо успели!
2) Други цил је боља искоришћеност капацитета наше дијаспоре и Срба у региону и то:
•у подстицању привредног развоја Републике Србије где очекујемо велике резултате с обзиром на потенцијале а имајући у виду да је само прошле године у земљу по основу девизних дознака дијаспоре ушло 5.5 милијарди долара и да је од демократских промена директно инвестирано 550 милиона долара у мала и средња предузећа у којима ради 22 000 људи
•затим, боља искоришћеност капацитета у јачању научног, технолошког и културног потенцијала земље, у интегративним процесима Србије и, можда најважније, боља искоришћеност капацитета у систематској, организованој и заједничкој акцији Србије, дијаспоре и Срба у региону на побољшању нашег имиџа.
Циљ је заправо да сваки наш човек широм света, схвати своју улогу својеврсног амбасадора и доброг представника Србије. Да свако од њих међу својим колегама, пријатељима, званичницима држава у којима живе да допринос побољшању нашег угледа. Да се, нико и негде више не постиди да каже да је пореклом из Србије. Напротив, наши људи широм света треба да се труде, не да буду добри, примера ради Американци, Канађани или Британци, већ ако је могуће да буду и успешнији од њих. Срби у региону треба да буду лојални грађани земаља у којима живе али и да уз нашу и помоћ Европске иније остваре сва своја загарантована права која иначе по истом принципу уживају и националне заједнице у Србији а на шта смо са правом поносни.
3) И на крају, трећи и у историјском смислу веома важан циљ је очување националног, верског и културног идентитета међу готово четири милиона наших људи који живе у целом свету, а чиме се мало држава и народа може поносити.
Желим да истакнем један диван пример који је можда најбоља метафора за то колико је јака веза наших људи са својим коренима и својом матичном државом.
У једном малом, од високих температура ужареном месту у централној Аустралији које се зове Кубер Педи, веровали или не, мала локална српска заједница успела је да изгради или, боље рећи, ископа и под земљом направи православну цркву, и да у њој ослика и исклеше живопис какав не постоји у православном свету.То је пример за дивљење који на симболичан начин најбоље показује колико за наше људе значи Српска православна црква.
На крају, обраћам се свима Вама који нас гледате у целом свету посредством сателитског програма националне телевизије а што је заслуга министарства за дијаспору.
Драги пријатељи!
Желим Вам да и даље, са љубављу и поносом негујете традицију, културу и обичаје земље из које потичете, да љубоморно чувате и унапређујете драгоцену везу између Србије и земаља у којима живите, а ја вам обећавам да ће о вама бринути, и уз вас бити ваша отаџбина, ваша европска Србија!
Један кратак слоган, наметнуо се као мото рада Министарства за дијаспору: Србија је ваша кућа! Имам част и задовољство, да најавим домаћина наше и ваше куће, председника Србије, господина Бориса Тадића.
Из говора Бориса Тадића, Срђана Срећковића и Славице Ђукић Дејановић
|
|
|